Presađivanje odraslog drveća je proces koji može doneti brojne prednosti. Ako želite da svoje dvorište ulepšate velikim, zrelim stablima koja će odmah stvoriti atmosferu odraslog vrta, presađivanje je pravi izbor. Zrela stabla odmah postaju funkcionalna u dekorativnom i sanitarno-higijenskom smislu. Efekti koje bi obična sadnica dala tek nakon deset godina, odraslo drvo donosi gotovo odmah. Ukoliko ste svesni da ne možete čekati decenijama da uživate u svom vrtu, presađivanje odraslog drveća vam daje šansu da uživate u punoći prirode odmah. Uz to, lepota odraslog drveća koja je odmah primetna i ponos koji obuzima vlasnika pred prijateljima i komšijama, odličan su motiv da se odlučite na ovaj poduhvat.
Mnoge osobe se pitaju koliko može biti staro i veliko drvo koje bi želeli da posade u svom dvorištu. Danas se smatra da je presađivanje stabala starosti dvadeset do trideset godina moguće uz odgovarajuću tehniku i opremu. U profesionalnim uslovima, može se presaditi bilo koje stablo, ali u privatnom dvorištu važno je uzeti u obzir troškove. Cena može biti prilično visoka, jer je potrebno koristiti specijalizovanu mehanizaciju, transportovati biljku i obezbediti njenu negu u početnim fazama. Starost stabla koja se može bez velikih rizika presaditi u privatnom dvorištu obično ne prelazi 25 godina, jer se sa starijim stablima povećava rizik zbog dimenzija korena.
Vrste drveća koje su najbolje za presađivanje su lipe, topole, jasen, divlji kesten, klen, crveni hrast, omorika, tuja i kleka. Vrste poput bresta, breze, bora i smreke mogu biti zahtevnije za presađivanje, jer imaju specifične korenove koji otežavaju ceo proces. Najbolje vreme za presađivanje drveća je od ranog proleća do trenutka kada se listovi počnu otvarati. Jesenje presađivanje može biti pogodnije za određene vrste, dok se neka stabla koja dugo zadržavaju listove (poput bagrema ili topola) bolje presađuju u proleće, zbog rizika od oštećenja usled ranih mrazeva.
Priprema stabla za presađivanje započinje godinu dana ranije, kopanjem rova oko stabla kako bi se podstakao razvoj korena. Koren treba da se razvija u prečniku od oko 80 centimetara, a pred sam proces presađivanja preporučuje se umereno orezivanje krošnje kako bi se smanjio gubitak vlage tokom tranzicije. Uobičajeno je da se orezivanje ne vrši na više od 20% ukupne lisne mase, kako bi se stablo sačuvalo.
Za presađivanje velikih stabala koristi se specijalizovana mehanizacija, ali ako se to radi ručno, moraćete da kopate veliku jamu. Sirina jame treba da bude oko 80-100 centimetara, a dubina 40-50 centimetara veća od dimenzija busena. Dno jame se puni zdravicom, stajnjakom i drugim hranjivim materijama kako bi se stvorili optimalni uslovi za razvoj korena. Ponekad je korisno koristiti zemlju iz vrta ili šume koja je već plodna.
Presađivanje: Koraci i Preporuke
Kada je došao trenutak da se izvede samo presađivanje, prvo treba pažljivo iskopati stablo. Busen treba da bude najmanje 15 puta širi od prečnika stabla u visini od 130 cm. Dubina busena mora biti najmanje 80 centimetara, a kod stabala sa korenom tipa srčane žile, dubina može biti veća. Iskopavanje jarka treba da bude temeljno, a zatim se koristi specijalno pakovanje poput jute, sargije ili sanduka da bi stablo ostalo zaštićeno tokom transporta.
Nakon što je stablo spremno za transport, treba koristiti dizalicu kako bi se podiglo u ravnotežu, veće stabla nikako ne treba podizati direktno za deblo, već isključivo za busen. Transport stabla može biti izazov, jer je potrebno obezbediti odgovarajuću opremu i uslove, ali sve to će se isplatiti jer se stablo brzo ukorenjuje.
Posle sadnje, stablo se zaliva obilno, barem 60-100 litara vode po kvadratnom metru. Održavanje stabla u prvim godinama je ključno. To uključuje redovno zalivanje, orezivanje suvišnih grana i malčiranje. Takođe, važno je zaštititi stablo od oštećenja tokom zime, koristeći zaštitu za deblo, a tlo oko korenovog vrata prekriti slojem stajnjaka ili treseta.