Grinje, posebno vrste poput Tarsonemus spp. i Rhizoglyphus echinopus, mogu izazvati značajne štete na biljkama, a prepoznavanje i pravovremena kontrola ovih štetočina od ključne su važnosti za očuvanje zdravlja vaših biljaka. U ovom tekstu ćemo se baviti problematikom grinje koje napadaju različite vrste biljaka, uključujući jagodu, malinu i dekorativne biljke, kao i preventivnim merama koje možete primeniti.
Tarsonemus Grinje – Acaridae Tarsonemus spp.
Tarsonemus grinje su male, beličasto-žutih boja, a ženke imaju ovalno, izduženo telo, dok su mužjaci jajastog oblika. Ove grinje prezimljavaju kao odrasla, oplođena ženka koja se sklanja u pazuh lista biljke domaćina. S dolaskom proleća i početkom rasta biljke, ženka polaže jaja na donjoj strani lista. Jaja su eliptičnog oblika i prljavo bele boje, a pokretni stadijumi grinja se hrane biljnim sokovima. Kako grinje napadaju biljke, listovi počinju da se nabiraju, žute i suše se, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja biljaka.
Ove grinje obično zahtevaju visoku relativnu vlažnost vazduha (80-100%) za razvoj, zbog čega se češće javljaju u vlažnijim klimatskim uslovima. Iako u našim krajevima nisu toliko česte, mogu se naći na raznim vrstama biljaka, kao što su jagoda, malina, ciklama, hrizantema i azaleja. Takođe, napadaju narcise i amariluse, te je važno obratiti pažnju na ove biljke ako želite da ih zaštitite od šteta.
Korenova Grinja – Rhizoglyphus echinopus
Korenova grinja, koja napada podzemne delove biljaka, poput lukovica, je još jedan značajan problem za poljoprivrednike i ljubitelje hortikulture. Ove grinje imaju ovalno telo, beličasto sjajne boje i veoma kratke noge koje završavaju snažnim kandžicama. Korenova grinja napada korenove biljaka, zbog čega lukovice gube svoju boju, a koren se prekriva velikim brojem beličastih grinja. Napadnute biljke usled toga zakržljavaju i suše se.
Ove grinje žive u zemlji, na poljoprivrednim parcelama, a mogu se preneti i kroz sadni materijal. Ženka polaže jaja između listova lukovice i korenu biljke, gde će ostati oko dva meseca, dok u tom periodu može položiti od 100 do 800 jaja. Zanimljivo je da korenove grinje, zbog svoje hidrofilne prirode, prelaze u latentno stanje kada vlažnost vazduha padne ispod 60%, što im omogućava da prežive i u uslovima manje vlažnog vazduha.
Ova vrsta grinja može imati čak devet generacija godišnje, što znači da se njihova populacija brzo širi. Preventivne mere su od suštinske važnosti za sprečavanje širenja ove štetočine. Jedna od najvažnijih preventivnih mera je korišćenje zdravog sadnog materijala, dezinfekcija skladišta i unošenje nezaraženog sadnog materijala u skladišta. Takođe, redovno proveravanje biljaka, posebno lukovica, može pomoći u ranom prepoznavanju napada i efikasnom suzbijanju grinja.
Kako se zaštititi od grinja?
U slučaju da primetite prisustvo grinja na vašim biljkama, nekoliko koraka može vam pomoći da sprečite dalji napredak štete. Preporučuje se upotreba odgovarajućih pesticida specifičnih za grinje, koji su efikasni u suzbijanju ovih štetočina. Takođe, redovno čišćenje i održavanje prostora oko biljaka, kao i obavezno pregledanje sadnog materijala pre sadnje, može sprečiti širenje grinja.
Ako primetite da vaša biljka počinje da se suši, nabira ili žuti, to može biti znak napada grinja. U tom slučaju, najbolje je odmah delovati kako bi se sprečila veća oštećenja. Redovno održavanje biljaka i korišćenje preventivnih metoda zaštite od grinja ključno je za očuvanje zdravlja vaših biljaka i obezbeđivanje dobrih prinosa.
Zaključak
Kontrola grinja u hortikulturi je od izuzetne važnosti kako bi se očuvala vitalnost biljaka i sprečile štete na voćnjacima, povrtnjacima i dekorativnim biljkama. Redovno praćenje biljaka, upotreba specijalizovanih pesticida i preventivne mere, kao što su upotreba zdravog sadnog materijala, ključne su za uspešno suzbijanje ovih štetočina. Ako se pravilno prepoznaju i tretiraju, grinje se mogu uspešno kontrolisati, čime ćete zaštititi svoje biljke od neželjenih posledica.