Iako su tartufi prirodno prisutni u Srbiji, mnogi ljudi još uvek nisu upoznati s njima. Na velikom delu teritorije Srbije mogu se pronaći i berbe belog tartufa, najskupljih na svetu, koji raste na specifičnom tlu i sa određenim drvećem, poput topola, hrastova i leski. Tartufi se razvijaju u simbiozi sa korenom drveća, zbog čega je toliko važno identifikovati odgovarajuće biljke za njihov rast. Iako su naša domaćinstva i poljoprivreda tradicionalno usmereni na kultivisanje žitarica i povrća, posebna pažnja bi trebalo da bude posvećena mogućnostima koje pruža gajenje tartufa.
Prirodno prisustvo tartufa u Srbiji još uvek je malo prepoznato. U prošlim vremenima, ljudi nisu shvatali pravi potencijal ovih dragocenih gljiva. Zbog toga što rastu pod zemljom, teško ih je uočiti, što je dovelo do njihovog zanemarivanja u poljoprivredi. Danas, međutim, znamo da tartufi mogu biti prisutni na mnogim područjima zemlje, a na osnovu istraživanja o zemljištima i uslovima, Srbija ima ogroman potencijal da postane ključni proizvođač tartufa u regionu.
Zemlje poput Francuske, Italije i Španije su već godinama uspešne u uzgoju tartufa, često koristeći veštačke uslove i zasade tartufa u kontrolisanim okruženjima. Međutim, za razliku od njih, Srbija ima prirodne resurse, što znači da bi mogli da gajimo tartufe u svojim prirodnim uslovima, bez potrebe za skupim veštačkim zasadima. Ovaj prirodni potencijal daje nam konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu i stvara prilike za poljoprivrednu industriju koja može da donese dugoročne ekonomske koristi.
Tartufi su gljive koje se razvijaju u specifičnim uslovima, na zemljištima koja imaju visok nivo kalcijuma i bogata su organskim materijama. Specifične vrste drveća kao što su hrastovi, topole i leske odlično se slažu sa tartufima. Zbog toga je važno odabrati odgovarajuće lokalitete, jer nisu sva zemljišta pogodna za ove gljive. Na primer, u južnim delovima Srbije, u mestima sa plodnim zemljištima i odgovarajućim klimatskim uslovima, postoje prirodni uslovi za gajenje tartufa.
Zanimljivo je da se ponekad tartufi ne prepoznaju čak ni u područjima koja su idealna za njihov rast. Često su ispod površine zemlje, što znači da se mogu prevideti tokom obrade zemlje. Pored toga, tokom obrade zemljišta, kada se koriste motorke i drugi alati, često dolazi do povrede tartufa, što može uticati na njihov opstanak i kvalitet. Takođe, još jedan od izazova je prepoznavanje kada su tartufi zreli i spremni za berbu. Za to je potrebno obučiti specijalizovane pse ili svinje, koji imaju izuzetno razvijen miris i mogu pronaći tartufe ispod zemlje.
Zemljišta pogodna za tartufe uglavnom se nalaze u regionima gde je klima umerena, sa dovoljno padavina i sunčanim periodima. U Srbiji, teritorije kao što su Vojvodina i jugoistočni delovi zemlje nude idealne uslove za gajenje tartufa. Ova zemljišta, bogata hranljivim materijama, omogućavaju tartufima da rastu u simbiozi sa biljkama i razvijaju se u povoljnim uslovima.
Investicija u gajenje tartufa zahteva ozbiljan pristup i određenu količinu kapitala, jer je početna faza izuzetno važna za postizanje visokih prinosa u budućnosti. Iako su zasadi tartufa u Srbiji još uvek u fazi razvoja, trenutna situacija pruža velike mogućnosti za poljoprivrednike koji žele da investiraju u ovaj segment tržišta. Iako je početak skupi i zahteva pažnju na detalje, sa dobrim planiranjem i adekvatnom negom, ulaganje u tartufikulturu može doneti značajan profit.
U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj poljoprivrednika pokazuje interesovanje za gajenje tartufa, jer prepoznaju njegov potencijal kao luksuzne i tražene namirnice. Ove gljive su veoma cenjene u gastronomiji, posebno u restoranima sa visokom kategorijom, koji žele da ponude svojim gostima jedinstvena jela. Cena tartufa na tržištu može dostići i do nekoliko hiljada evra po kilogramu, što znači da je moguće ostvariti značajan profit, čak i ako se posade manji zasadi.
Važno je napomenuti da je za uspešno gajenje tartufa neophodno poznavanje specifičnih uslova gajenja, pravilna priprema zemljišta i kontinuirana edukacija o tehnici gajenja. Poljoprivrednici koji žele da se bave ovom kulturom treba da budu posvećeni i da imaju strpljenja, jer tartufi daju plodove tek nakon nekoliko godina rasta. Ova činjenica zahteva dugoročnu posvećenost i strateško razmišljanje.
U zaključku, prirodno prisustvo tartufa u Srbiji predstavlja izuzetnu priliku za razvoj nove poljoprivredne grane koja bi mogla postati značajan izvor prihoda za domaće poljoprivrednike. Iako su trenutno na početku, gajenje tartufa u Srbiji ima veliki potencijal, kako zbog prirodnih resursa, tako i zbog rasta potražnje na tržištu. Pravilnim pristupom, Srbija bi mogla postati konkurentna u globalnoj industriji tartufa.