Peruanski ljiljan može da naraste i preko jednog metra. Ima čvrstu stabljiku i cvetove u raznim bojama. Ovaj cvet voli sunčana mesta, ali ako se nalazi na previše zasenjenom prostoru, stabljika će biti visoka i mlitava, a pupoljci se neće razviti. Ljiljan cveta tokom proleća i leta, ali ako temperatura pređe 25 stepeni, cvetovi će izostati, dok će se koren brže razvijati. Najbolje je gajiti ljiljan u vlažnom zemljištu, ali mu je neophodno dobro drenirano tlo, kako bi se sprečilo truljenje i razvoj bolesti. Ako bilo koja bolest zahvati biljku, prvo treba odstraniti bolesne listove, a ostatak biljke treba poprskati fungicidom ili insekticidom, zavisno od vrste bolesti.
Podzemni delovi biljke brzo se razmnožavaju, pa ako ljiljan gajite u saksiji, moraćete češće da ga presadite, jer prerasta za kratko vreme. Najbolje je peruanski ljiljan gajiti u vrtu. Razmnožavanje je najbolje obaviti početkom jeseni, na dubini od 20 do 30 cm. Važno je biti pažljiv sa korenjem ljiljana jer je vrlo osetljivo. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska, a tlo mora biti dobro drenirano. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se biljka lakše privikla na nove uslove. Ako želimo da imamo prelep žbun ljiljana, najbolje je ostaviti ga na istom mestu nekoliko godina.
Peruanski ljiljan prezimljuje u vrtu, pa je poželjno označiti mesto gde se nalazi, kako ga ne bismo slučajno prekopali u proleće. Pošto ne podnosi jako niske temperature i može doći do smrzavanja, potrebno je prekriti ga slamom, lišćem ili piljevinom, a preko toga staviti najlon.
Ako raste na suvom i toplom mestu, peruanski ljiljan može biti napadnut grinjama. Ovi insekti se brzo razmnožavaju, a njihovo prisustvo se prepoznaje po žutim listovima koji venu i opadaju. Ako se ne preduzme odgovarajuća nega, biljka može i da ugine. Redovno treba uklanjati korov i zaražene delove biljke, redovno je zalivati i kontrolisati donje delove biljke, jer se insekti najčešće nakupljaju tamo.
Osim toga, peruanski ljiljan mogu napasti i gljivice, koje se javljaju u vidu svetlonarandžastih, žutih ili braon tačkica na donjim listovima. Gljivicama pogoduje visoka vlažnost, pa je važno obezbediti dobru cirkulaciju vazduha. Cveće treba zalivati u popodnevnim časovima, kako bi se lišće osušilo pre nego što padne noć. Ako je bolest već zahvatila biljku, potrebno je odstraniti zaražene delove i isprskati celu biljku fungicidom.